Kupnja broda i ostale patnje

Kupija san brod. Napokon san kupija lipi brod. Nije da ja dosad nisan ima brod. Samo je ti moj dosadašnji brod bija kaić. Više nako za izletit iz porta na lignje ili na kančanicu, eventualno utopit parangalić, pazeći dobro da se ne udaljin puno o kraja i jednin okon uvik prema oblacima, jerbo je ti moj kaić samo malo veći od mene. On je u mojin očima ka tanker, da se razumimo, ali ipak triba bit razuman i svjestan svojih mogućnosti. More je more. Jebi ti to.

A ovi moj novi brod, ljudi moji. Meni pari svemirski brod. Skladne linije, čvrstog tila, lipe guzice…ka pupa. U glavi san, zamišljajući sebe na kakvome braku vanka kulfa, uvik oblikova lipi brod, ali mi se ovi moj novi brod pari lipši. I veći. I bolji. Ona mu karampana iz moje glave nije ni do kolina.

Dugo san tražija svoj brod. Okad san se odlučija da ću nabavit sebi brod kojin ću se bit slobodan otisnit di me voja, prošlo je, pa po prilici jedno godinu i po dana. U tih san godinu i po dana toliko puti bleja u oglase, vaga, mirija, postavlja upite, kontemplira, pristaja na kompromise, odbaciva kompromise, sad mi je dobar, sad mu fali 5 za dobit 6. Sluša okolo raznorazne savjete, jedan govori taj ti je brod odličan, drugi se javi da mogu puno bolje za te pineze, ovi reče taj ti je brod sika, drugi kaže biži ča o toga to ti je vergulasto…a ljudi toliko mi je sve to napunilo glavu da više nisan zna di san. Onda san reka dosta i postavija neke karakteristike koje brod mora imat i od kojih neću odstupit. Odnosno, postavija san se kada znan šta oću. Nepokolebljiv i sve. I uspilo mi je savjete svest na minimum jer san smanjija krug ljudi koje san pita za mišljenje, a i neki su vidili da se nema smisla smenon raspravljat, jer mi on eto govori šta da kupin, a ja se pravin pametan i seren tamo kako neću jer nema kabinu. Šta će mi kabina?

Potraga se dakle nastavila uz parametre koje san odredija. I tek san onda upa u problem jer je ispalo da onog šta ja tražin nema baš puno u ponudi, a ako i ima onda su cijene kada je napravljen od suvoga zlata i dijamanata. Znate momak, šta ima veze da je brod devesdrugo godište kad san ga lani uredija, uložija u njega. I šta ima veze da motor ima 3500 sati rada kad san redovno minja ulje, ka novi je, dajte molin vas. Vidin ja da vi nemate pojma o brodovima.

I tako tražeći, svaki dan listajući puste oglase, važući, mireći, postavljajući upite, kontemplirajući san doša do točke di san shvatija da ja neću nać ti moj brod, nego će ti moj brod nać mene. Samo triba bit strpljiv, čekat i otvorit oči. Ništa na forcu.

Tako je i bilo. Kad san se umorija od traženja, kad mi je iskreno i dopizdilo, kad se sve smirilo, puf! Zove me prika, čuj, mater mi prodaje brod, imaš li koga da bi ga kupija, ona ga više nemore držat bla bla…i ja shvatin da je to ti moj brod. Naša me. Brzo smo se dogovorili.

Kažu ljudi da su najsritniji dani u životu onaj kad kupiš brod i onaj kad ga prodaš. Nebi zna, nikad nisan proda brod. Ali za prvi dio ove kartice bi se složija.

Neki se čude da zašto san kupija brod. Valjda in nije jasno kako meni ka pomorcu broda više nije puna kapa. Pa nije to isto. To nema veze jedno s drugin. Nije svako more moje More, niti je svaki brod moj Brod. Na svome brodu rutu određujen sam.

I da, neću prodat kaić. Osin ako neko ne ponudi dobru cijenu. Šta ima veze šta je devesdrugo….

Franko Alujević