RIBARSKA TERAPIJA: Parangal

Stara kletva koja se nekad koristila kad bi nekom poželio težak život kaže: „Parangali te dopali!“. Ta kletva nije bez razloga, jer korištenje parangala u profesionalne svrhe zaista iziskuje težak fizički rad, puno odricanja i neprestani boravak na moru.

Ipak, ostavit ćemo profesionalce s njihovim kletvama po strani, a mi ćemo se ovdje koncentrirati na nešto manje naporne inačice parangala koje se koriste u sportskom ribolovu.

Pa krenimo od početka. Što je to parangal? Parangal ukratko opisuje dugu uzicu (nekad i po par kilometara) od najlona ili konopa na kojoj su naredani predvezi, najčešće najlonski, u razmaku od metar pa do 5-6 m. Varijacija na temu parangala je puno, vrsta parangala također, od parangala za bijelu ribu, za landovinu, ugore, kokote i mole, pa i tune. Svim vrstama je zajedničko to da imaju osnovu na koju su naredani predvezi u razmacima od nekoliko metara, te na svakom kraju olovni uteg i kavical (oznaka). Često se olovna otežanja stavljaju i na samu osnovu svako 20-ak udica, kad trebamo precizno baciti parangal, te kad su kurenti jaki.

Parangal se obično drži u širokim kofama, nekad onima od pruća i drva, danas plastičnima, na čijem je obrubu obično guma ili kakva inačica gume na koju se kače udice. U sportskom ribolovu je zakonom dozvoljeno koristiti do 100 udica i to uz ishođenje posebne godišnje dozvole. Profesionalni ribari koriste parangale koji broje na tisuće udica i par milja duljine.

Nama kao sportskim ribolovcima najviše odgovaraju parangali, ako se tako može kazati, lagane i srednje konstrukcije. Osnova ovakvih parangala je izrađena od najlona ili krene, a predvezi su gotovo uvijek najlonski.

Najlonski parangal se najviše koristi za plemenite glave, bijelu ribu koja je opreznija i tu dolazi do izražaja prednost najlona kao osnove zbog manje uočljivosti u odnosu na konop.

Najlon za parangal se obično prodaje u tzv. „matama“, dakle motan u širokim krugovima i prodaje se na kile. Onaj koji je motan na kalemima treba izbjegavati zbog povećanog uvrtanja i samim time opasnosti od mršenja. Nadalje, poželjno je da najlon koji će se koristiti za izradu osnove bude što mekši zbog boljeg slaganja u kofu.

Kod slaganja najlonskog parangala treba bit oprezan, jer jednom zapetljana osnova od najlona teško može biti spašena, pogotovo ako smo u procesu polaganja parangala i nemamo vremena pozabaviti se gordijskim čvorom koji se stvori nakon samo jednog neopreznog izvlačenja udice i uške od najlona negdje sa dna parangala. U slučaju da se to ipak dogodi od velike pomoći mogu biti pregrade. Naime, svako 15-ak udica se postavlja po obliku kofe izrezan komad nekakve stare tende, plastičnog stolnjaka i sl. Ako se zamrsimo i nema mogućnosti brzog otpetljavanja, jednostavno tih par udica i tih par desetaka metara najlona do pregrade bacimo u more onako zapetljano ili pak odrežemo zapetljani dio do pregrade, zavežemo ga za dio koji je ispod nje i nastavimo bacati.

Osnova je rijetko kada tanja od 0,8 mm, a najčešće se ipak koristi ona od 0.90 do 1.2 mm. Ovisno i terenu i očekivanoj lovini. Predvezi su od 0.40 pa u nekim slučajevima do 1.0 mm.

Ako nam je ciljani lov komarča, šarag i slična pridnena riba plićih slojeva mora, čija se srednja lovna težina kreće od 0.30 do 1 kg, naravno na nećemo predveze napraviti od milimetra, nego ćemo ipak koristiti nešto tanji najlonod 0.40 do 0,70 mm. Kad se govori o predvezu i najlonu, valja naglasiti da neki ribolovci koriste i jeftinije inačice fluorokarbona za predveze, naročito za komarču. To je dobro ako se parangal baca preko dana ili u zoru, ali nema puno smisla po noći.

Duljina predveza također varira, a najčešće se koriste oni od 1 do 1,5 m. Razmak između njih može bit od 2-3 m, pa do 8-9 m kad se lovi riba koju prisustvo druge ulovljene ribe može uznemiriti, npr. zubatac.

Parangali od konopa se također koriste, doduše rijeđe, u lovu na bijelu ribu, ali njihova primarna namjena je ipak za nešto veće dubine, od 25 pa sve do 80 m, kad se baca na mole i landovinu. Na tim dubinama konop gubi na vidljivosti i njegova se boja stapa sa okolišem, pa nema puno smisla koristiti najlon koji može stvarati probleme pri većim dubinama zbog svoje skliskosti pri vađenju i lakšeg pucanja pri zadivanju. Opet, parangal se i u ovom slučaju izrađuje ovisno o ciljanoj lovini, pa su tako  parangali namjenjeni lovu ugora debelih predveza od 0.90 do 1.2 mm i velikih udica. Oni pak koji se koriste za mole, kokote, raže, rombove i ostalu ribu od pijeska i većih dubina ne moraju imati toliko ekstremne debljine predveza, ali se rijetko koriste oni tanji od 0.60 mm.

Udice koje se koriste za parangale (tzv. parangalke ili aberdeen) moraju biti od nehrđajućeg čelika, jer one koje to nisu brzo ulove ruzinu, brže se tupe i često se moraju mijenjati. Njihova veličina pak ovisi o ciljanoj lovini, pa se tako za komarče i bijelu ribu još opcionalno mogu koristiti klasične zakrivljene udice za komarče.

Tereni za polaganje parangala su različiti. Od brakova, punti, uvala i otvorenog mora. Sve ovisi o tome što se lovi. Ako se baca parangal za mole onda se baca rijetko pliće od 50 m po ravnom terenu, bez puno zadiva i to prije mraka, ostavlja ga se par sati i diže. Ako se love ugori onda se baca na kamenitom terenu od 1 pa do 100 m. Ugori žive posvuda, također su noćni lovci, ali ih se može uloviti i po danu.

Bijelu se ribu također može loviti na raznim terenima, od punti punih procijepa i kora, preko uvala sa dnom prošaranim travom i područjima bez nje, do plićih brakova kakvih je na Jadranu dosta.

Zakonom dozvoljeno imati do 100 udica parangala, ali nama nitko ne brani tih 100 udica podijeliti na više dijelova. Pa tako možemo napraviti 2 od 50, 3 od 30-ak ili 10 od 10 udica (sistemi za zubace). To nam daje mogućnost pokrivanja više mikrolokacija koje su nam interesantne. Tako parangal od 100 udica može biti raspoređen i na par milja obale u nekim slučajevima.

Ješka koja se koristi na parangalima je ukratko – sve. Od srdele, gire, bukve,muzgavca, hobotnice, lignje, lignjuna, crva itd. Ipak, u lovu na skoro svu ribu, friška srdela ipak nekako ima primat. Kod landovine je, uz dodatak lignje svako par udica, nezamjenjiva, pa do lova na zubace gdje je uz hobotnicu i muzgavca najizdašnija.

Ovo je bio samo, rekao bih, osnovni i šturi opis parangala pošto je to alat koji zaista dozvoljava individualni pristup i na našoj obali ima inačica valjda koliko i ribara koji ga koriste. Svima je zajedničko samo to da imaju kavical, otežnje, osnovu, predvez i na kraju predveza udice.

Mirno more.